Да ли ћемо зазидати Савско приобаље?

Изградња скоро 10 милиона стамбених квадрата предвиђена на обе стране реке

У току је рани јавни увид за измене и допуне просторног плана Београда на води, који се сада простире од Теразијске терасе до Аде Циганлије, Блока 18 и Бродоградилишта на новобеоградској страни. У питању је само један од преко 10 урбанистичких планова који су усвојени или у изради на ширем простору обала Саве: ИМТ, проширење Београда на води, нова железничка и аутобуска станица… Планови се појединачно представљају јавности, али не постоје механизми за праћење њихових кумулативних ефеката и јавност нема никакав увид у то какве су последице могуће на будући живот у граду Београду.

Стручна организација Нова планска пракса је због тога је урадила анализу онога што се тренутно планира на ширем подручју приобаља Саве и размера будуће изградње.

Само на овом подручју се граде или су у фази планирања скоро 10 милиона m2. Укупан удео јавних садржаја процењен је на 3,2%, тек 320.000 m2. Доминантно је становање.

Планови омогућавају преко 600 кула висине од 50 до 200 метара. Ако то посложимо у куле какве тренутно ничу у Београду, а по узору на „Београд на води“, то би могло бити 20 нових кула 200 м висине, 100 нових кула 100 м висине, и чак 500 нових кула просечне висине 50 м - које ће у потпуности “зазидати” шире приобаље реке Саве , а то је 20 нових Авалских торања у сред Новог Београда и приобаља, 100 нових Београђанки, и 500 нових зграда Генекса.

Анализа је сажето приказана у видеу: https://www.youtube.com/watch?v=cMRwUibsc94

и детаљније на сајту Нове планске праксе: https://interaktivniurbanizam.com/savsko-priobalje/

Анализа је обухватила усвојене планове за пројекат “Београд на води” на десној обали Саве и планове за блок 26, аутобуску и железничку станицу у блоку 42, планове за трансформацију фабрика ИМТ и ФМО и зону из улицу Тошин бунар и Хероја са Кошара на Новом Београду. Затим , од планова у изради, анализом су обухваћени планови за трансформацију шире зоне Бродоградилишта, блокове 18 и 68, план са трансформацију трамвајског депоа на Новом Београду, као и ширење плана за подручје Београда на води на део простора општине Чукарица и Нови Београд.

Иако се појединачни планови формално представљају јавности и добијају велики број примедби грађана током јавних увида, све основане примедбе се по правилу одбијају, док праћење ефеката реализације планова у потпуности недостаје. За последицу имамо интензивну изградњу, махом стамбену, без улагања у инфраструктуру, јавне просторе, зеленило и квалитет животне средине и живота у граду.

Нова планска пракса позива јавност да се активно укључи у процедуре планирања града, јер је то једини начин да се овако агресивна политика урбаног развоја измени, у корист града прилагођеног за квалитетнији живот. Неопходно је да јавност изрази своје потребе и становишта у вези с будућем планирањем и изградњом града, а време раног јавног увида даје простор за то.