Сугестије на Елаборат за рани јавни увид Измена и допуна ППППН уређења дела приобаља града Београда – подручје приобаља реке Саве за пројекат „Београд на водиˮ

Фото: Синиша Мали Инстаграм

За: Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, Краља Милутина 10a, 11 000 Београд

Поштовани,

Достављамо Вам своје сугестије на предметни план, у најбољој намери и жељи да помогнемо колегама који су ангажовани на изради плана и допринесемо квалитетном урбаном развоју Београда (и Србије) и добробити свих његових грађана.

1. С обзиром на катастрофално лош однос управе и актуелног политичког врха према просторном и урбаном развоју Србије и Београда, који се недвосмислено показује неусвајањем кључних стратешких докумената за град и државу (ППРС и ГУП Београда), уз проглашење пројеката од јавног интереса за РС без икаквог основа, централизацију доношења одлука о урбаном развоју града супротно Уставу и Закону о локалној самоуправи итд. итд. , утемељење плана у конкретним начелима Закона, а не само формално у пар планова којима је истекао рок, је значајна ствар. Нарочито су важна начела одрживог развоја, вертикалне и хоризонталне координације планова и учешћа грађана, али и остала нису за бацање.

2. Поред планова и начела Закона који су основ за израду овог, ослањање на релевантне стратегије на националном нивоу, а не бајате локалне које више ни не важе, није само пожељно већ је и обавеза. Србија је усвојила многе стратегије које се тичу урбаног развоја и потписница је многих међународних докумената, од којих су СУРРС 2030 и Агенда 2030 само једне од најважнијих, а чије је изостављање и занемаривање директно супротно законима наше земље, и у формалном и у суштинском смислу. У новом ГУП-у Београда 2041 који радите, постоји списак више од 20 стратегија, од којих бар пола, ако не и све, имају везе са малигним простором Београда на води који је за сада нарастао на 320 хектара. Пренесите тај списак у овај план, а онда, за разлику од ГУП-а, проучите сваку од њих, и поставите циљеве израде плана на праве и конкретне основе, па у односу на њих и решење плана. Такве аргументе нико не може да вам оспори.

3. У вези са обе претходне сугестије, јасно је да континуитет са важећим урбанистичким плановима Београда (од којих ГУП није наведен) и ГУП-ом Београда 2041 који је прошао почетну верификацију, не може тек тако да се занемари, чак ни из формалних разлога. С обзиром да сте у истом тиму радили и нови ГУП, већ знате како сте и са којим аргументима конципирали решење, неће бити тешко да преузмете почетне студије (економске, демографске, зеленила, које год) и оно што је битно из њих и самог концепта пренесете као аргумент и за решење овог плана. Овако испада да исти стручњаци паралелно раде стратешка планска решења за исти простор која немају везе једно са другим, као да немају никаквог професионалног знања и интегритета. Исто тако, занемарити решење ПГР које ставља комплекс Сајма под урбанистичку заштиту у најмању руку је непрофесионално. А кад наведете важећу урбанистичку заштиту комплекса Сајма, као што сте навели и ПГР као важећи план, онда није тешко објаснити и зашто такву заштиту не можете као одговорни планери и урбанисти да укинете.

4. Велики вредносни ослонац за израду овог плана, потпуно невероватно, представља и Одлука о његовој изради из које проистиче да је туризам та посебна намена због које Влада доноси одлуку да ради ППППН супротно свему другом што Закон каже. Са аспекта одрживог развоја (начело Закона), одрживи туризам се везује за идентитет и природне и културне вредности (погледајте пар најважнијих европских докумената која то објашњавају, или наше стратегије) и у том циљу једино је исправно да се као први корак уради евалуација постојећих просторних ресурса по ових неколико критеријума (шта чини идентитет, природно и културно наслеђе), што би била окосница концептуалног решења. На овај начин лако се дође до закључка да хале Београдског сајма по Одлуци о изради плана не могу бити срушене, односно да се такво решење не може предложити (Београдски сајам = идентитет града и Београђана, врхунско наслеђе модерне; стамбени солитери = 0). Поред туризма, и идеја иновативног економског развоја (такође одрживог), већ је у рудиментарном облику препозната за цео овај простор под појмом „креативне индустрије“ у концепту ГУП-а, за разлику од безидејне и погубне финансијализације грађевинског земљишта која је циљ израде овог плана.

5. Везано за претходну сугестију и тему Сајма, односно дивљање представника политичког врха од којих долазе глупе, некреативне и надасве деструктивне идеје о његовом рушењу - којих сте таоци, заштита јавног интереса кроз уважавање примедби и ставова релевантних институција и појединаца је потпуно легитиман став. Први пут имате ситуацију да су апел за очувањем комплекса Сајма, односно његових главних хала, потписале све релевантне државне/градске, па чак и међународне институције … осим Урбанистичког завода, наравно. Ако не можете сами да аргументујете такав став, сасвим слободно можете рећи „види руке“ и пребацити аргументацију на САНУ, на пример, с обзиром да су 3 наша академика градила хале, Архитектонски или Грађевински факултет, катедру за Просторно планирање ГФ, ИАУС или, рецимо УИА (међународна унија архитеката) – а најбоље свих 40 + потписница Декларације.

6. Потребе за саобраћајном, комуналном, социјалном, зеленом инфраструктуром, јавним улагањима, директно зависе од планираних капацитета изградње. Можда вам се чини бесмисленим као и цело решење које сте урадили, али ипак прецизно процените будуће капацитете изградње на целом простору, укључујући и досадашње измене и допуне плана за Београд на води из 2022., којим је омогућено додатних преко 200 000 m2 изградње, а избрисан податак о планираном броју становника итд. Такође, површине за јавне намене у блоковима (школе, вртићи, култура, зеленило…) смањене су за чак 5,1 ха у односу на основни план, школу сте поново уцртали у блоку 30, али вртић који је планиран у парку уз стари железнички мост нисте коментарисали. Да, да, у парку у блоку 27c је планиран вртић (проучите добро текст измена и допуна плана и све што је додато, промењено или брисано из основног плана).

7. Зелена инфраструктура (уз Саву као плаву) као темељ заштите животне средине, отпорности на климатске промене, квалитета живота у граду итд., свакако је топ тема овог плана којим ће се зазидати и у бетон претворити цело савско приобаље. До сада изграђени део БНВ је највеће топлотно острво у граду. А онда је и такав основни план, који је свима показао своје лоше ефекте након реализације, додатно деградиран кроз досадашње измене које су урађене 2022. - зеленило у директном контакту са тлом у блоковима је у просеку смањено са 18,8 на 13,6%, односно за читавих 3,7 ха (!!!). Овај податак је нарочито узнемиравајући ако се узме у обзир да је зеленило у директном контакту са тлом знатно смањено и у свим планираним парковима, а не само појединим стамбено-комерцијалним блоковима - дозвољено је да се постојећи парк Бристол избетонира до максималних 70% површне, а сви остали до 50%. А на све то ви предлажете један паркић у комплексу сајма, озелењавање крова метроа, заштитних зона мостова и 10% зеленила у стамбеним и комерцијалним блоковима, што мора да је грешка, нема друге. 8. Напослетку , има једна важна тема која се провлачи кроз све сугестије, а то је заштита вашег личног и професионалног интегритета. У животу је много боље када се нешто зна, него када се не зна.

С поштовањем,

Нова планска пракса