План детаљне регулације којим се предвиђа интензивна изградња на Сењаку - куле прекопута Сајма

Фото извор: Планска документација на јавном увиду - аутор Bireau Cube

Последњег дана марта 2025. године објављен је оглас за јавни увид у Нацрт ПДР за блок између улица Косте Главинића, Руске, надвожњака железничке пруге и Булевара војводе Мишића, општина Савски венац, на Сењаку. Житељи овог краја остали су у чуду - планом се предвиђа изградња кула од 56 метара висине прекопута Београдског сајма, и то читавих осам година након што је ово планско решење било изложено на рани јавни увид.

Неформална група грађана са Сењака позвала је у помоћ експерте Нове планске праксе, а у оквиру активности ЕУ Ресурс Центар за разумевање овог планског решења, процедура планирања и учествовања у изради јавних политика, будућег организовања у погледу деловања у вези с предложеним планским решењем, као и у тумачењу плана још једном плана детаљне регулације за подручје Сењака које се у исто време нашло на јавном увиду, на равном јавном увиду. Нова планска пракса водила је грађане у размевањеу овог документа јавних политика и реаговању на њега у виду исказивања потреба и интереса грађана, као и могућих праваца деловања.

Шта је предвиђено овим планом?

Критички осврт на урбанистички план: недостаци у законитости, процедури и садржајној потпуности

Урбанистички план, као кључни инструмент просторног и развојно-стратешког усмеравања града, мора бити усклађен са важећим законодавним оквиром и планским документима вишег реда. Нажалост, предметни план показује озбиљне недостатке који компромитују његову законитост, планску логику и функционалну одрживост.

Пре свега, плану недостају обавезни елементи прописани Законом о планирању и изградњи, као и Генералним планом Београда. Нису дати основни индикатори планираних капацитета, нити је приказана оријентациона спратност објеката, што онемогућава реалну процену утицаја будуће изградње на урбани амбијент, инфраструктурни систем и социјално-економски контекст ширег подручја.

Још озбиљнији проблем јесте отворено занемаривање обавезујућих смерница плана вишег реда. Игноришу се прописана минимална растојања међу објектима, као и обавезан удео комерцијалних садржаја у одређеним зонама, чиме се нарушава урбанистички баланс и функционална разноврсност простора. Такво поступање доводи у питање основне принципе јавног интереса, безбедности и квалитета живота.

Процедурални пропусти додатно компромитују план. Сарадња са кључним институцијама које директно утичу на реализацију и одрживост планираних решења – попут Дирекције за имовину Републике Србије, Електротехничког института и Дома „Дринка Павловић“ – није спроведена. Тиме су игнорисане потребе корисника простора и носилаца јавних овлашћења, што озбиљно угрожава легитимност и применљивост планираних интервенција. Посебно забрињава одсуство контроле и фазне разраде плана кроз израду урбанистичког пројекта, који би обезбедио јасну визију будућих архитектонских, саобраћајних и инфраструктурних решења, као и концепт озелењавања. У случају комплекса са изузетно високим капацитетима изградње, ово представља озбиљан ризик за функционисање града.

На крају, упркос свим наведеним мањкавостима, одговорни урбаниста даје изјаву о усклађености плана са законима и плановима вишег реда, што је не само професионално неетично, већ и правно проблематично. Таква изјава доводи у заблуду надлежне институције, али и ширу јавност, додатно урушавајући поверење у систем просторног и урбанистичког планирања.

Овакав приступ планирању не само да обесмишљава институционални оквир, већ и отвара врата арбитрарном и нетранспарентном управљању простором. Неопходно је хитно преиспитивање плана, уз учешће струке, институција и грађана, како би се обезбедила његова законитост, функционалност и одрживост.

Заштита приватне својине и манипулација јавним интересом

Посебан проблем представља начин на који се план односи према приватној својини. Приватне парцеле, укључујући и оне средње величине, правилног облика са постојећим вишепородичним стамбеним објектима солидног бонитета, насилно се спајају са другим парцелама у јединствене грађевинске целине, и то без сагласности власника. Истовремено, актуелним власницима се онемогућава право да располажу својом имовином – нове грађевинске парцеле се формирају без могућности поделе или укрупњавања, што практично блокира сваки облик законитог и самосталног располагања приватним земљиштем.

Манипулација јавним интересом видљива је и у планирању саобраћајне инфраструктуре. Уместо да саобраћајнице буду планиране као одговор на потребе шире заједнице, овде се интерно приступне саобраћајнице, намењене искључиво новим комплексима, пројектују преко постојећих парцела – одузимајући игралиште сиротишту и зелене површине, као и паркинг простор постојећим солитерима у Булевару војводе Мишића. Да би се инвеститор ослободио трошкова уклањања препрека или формирања интерне саобраћајнице у сопственом (огромном) комплексу, чак се и планира рушење постојећег вишеспратног објекта средствима грађана.

Овакви поступци сведоче о систематском потискивању јавног интереса и кршењу имовинских и других права грађана у корист инвеститорских интереса. Урбанизам који занемарује закон, процедуру, јавни интерес и права власника – престаје да буде алат развоја и постаје инструмент финансијске експлоатације простора.

Круна експлоататорског поступања је одузимање слободних површина које су у постојећем режиму у склопу Дома “Дринка Павловић”. Тако је болно огољен вредносни систем према коме је набаждарен план - није срамота ни од сирочади одузети. Можда имају превише?

Квалитет планског решења и пропуштене шансе за унапређење простора

Упркос декларативним циљевима, предметни план не доприноси квалитативном унапређењу простора. Не постоји ниједан једини јавни простор, нити су планирани пешачки коридори који би омогућили пролаз кроз блок и повезали важне тачке у окружењу. Изостаје и формирање јединствене, интегрисане парцеле Дома „Дринка Павловић“ која би обухватила све корисне површине и омогућила функционално унапређење ове институције.

Такође, простор Електротехничког института није препознат као јавно добро које треба очувати и унапредити, већ се третира као комерцијални потенцијал за експлоатацију. Нису дефинисани ни основни урбанистички параметри који би унапредили постојеће функције блока, нити је озелењавање препознато као алат за побољшање животне средине и микроклиматских услова.

План потпуно игнорише однос нових објеката према осетљивом контексту Сењака, без уважавања топографије, визура, постојећих микроамбијената и вредности простора. Не постоји ни елементарна креативна артикулација простора – нема разраде везане за естетске, функционалне или идентитетске квалитете будућег амбијента.

Другим речима, уместо да понуди квалитетније и целовитије решење у односу на постојеће стање, план пропушта прилику да одговори на реалне потребе простора и заједнице. Тиме не само да изневерава основни циљ планирања – већ и трајно нарушава потенцијал развоја овог дела града.

Уз помоћ Нове планске праксе, грађани су саставили и предали примедбе и припремају се за јавну расправу. Текст огласа је доступан овде овде