Грађани против незаконитог проширења Београда на води”

У јулу 2025. године отворен је јавни увид у нацрт измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене за Београд на води (ППППН). Иако је формално реч о „изменама и допунама“, садржај и обим овог документа показују да се заправо ради о сасвим новом плану, далеко већег обима, а самим тим и последица. Нова планска пракса, експертски ЕУ Ресурс центар који пружа подршку грађанима у разумевању просторних политика и планирања, укључила се у процес како би грађани могли да схвате шта овај документ заиста доноси и зашто је проблематичан – како са стручног, тако и са правног и друштвеног становишта, и како би могли да се укључе у процедуре планирања града и доношења докумената јавних политика.

Самоорганизовани грађани су се обратили Новој планској пракси, Експертском ЕУ Ресуррс центру, ради тумачења сложене документације на јавном увиду и помоћи у укључивању јавности у ове процедуре доношења јавних политика, као и могућих за даље деловање. НПП је анализирала нацрт плана, указала на низ системских неправилности и помогла у писању и подношењу неколицина примедби, које су затим потписане и предате од великог броја грађана. Показало се да интересовање јавности није изостало упркос чињеници да се цео процес одвијао у контексту политичке кризе и блокада институција, што је додатно мотивисало грађане да се организују и заштите јавни интерес.

Најпре, оно што план чини спорним јесте његова форма. Иако је представљен као „измена и допуна“ већ постојећег плана из 2014. године, документ заправо дуплира обухват, проширујући се са 177 на 344 хектара и укључујући потпуно нова урбана подручја, попут делова Новог Београда, Савског кеја, Топчидера, Аде Циганлије и чак Теразијске терасе. Тиме се брише разлика између Београда на води и остатка града, док се могућности за расправу о овим новим зонама своде на минимум – јер у формалном смислу оне и даље припадају старом плану.

Овакав маневар није само проблем транспарентности и јавног увида, већ отвара и озбиљна питања законитости. ППППН се доноси по посебном закону – лекс специјалису – који омогућава да држава врши експропријацију целокупног обухвата плана. С обзиром на то да је ово ”проширење” плана за који је донет лекс специјалис, он аутоматски вази и за овај нови, дупло већи обухват плана. Ипак, чак и планови овог типа морају бити усклађени са Законом о планирању и изградњи, као и са важећим стратешким документима – што овде није случај. План је у директном сукобу са бројним националним и локалним стратегијама, укључујући Стратегију одрживог урбаног развоја Србије до 2030. године, Националну архитектонску стратегију, Просторни план Републике Србије, као и Регионални просторни план Града Београда.

Осим тога, план у потпуности игнорише градске стандарде који се односе на квалитет живота и уређење простора. Стандарди који се тичу минимума јавних зелених површина по становнику, заштите културно-историјског наслеђа и улоге Београда као градског система – једноставно су уклоњени или обесмишљени. Рецимо, у плану се више не помиње потреба да сваки становник има минимум 10 квадратних метара јавног зеленила, нити се поштује принцип да 25% површина мора бити озелењено у контакту са тлом. План брише и урбанистичку заштиту Београдског сајма, отварајући простор за његову комерцијализацију и потенцијално рушење.

С обзиром на све наведено, поставља се питање чему овакав план заиста служи. Уместо да одговори на потребе града и грађана, документ делује као техничка легитимација за наставак приватизације јавног простора и ширење комерцијалних садржаја без јавне контроле. Кроз стручне анализе, јавне радионице и директан рад с грађанима, Нова планска пракса је помогла да се ови проблеми артикулишу и да велики број људи реагује – и то аргументовано.