Теразијска тераса у сенци Београда на води

Најновијим изменама и допунама Просторног плана подручја посебне намене за пројекат "Београд на води" које су се недавно нашле на јавном увиду, јавност, али и сами станари Теразијске терасе суочени су са планом реализације јавног парка и стамбено-пословних објеката на овој локацији. План је недавно усвојен, након завршене процедуре јавног увида у којој су грађани учествовали са својим примедбама којима су тражили преиспитивање таквог решења. Иако се ово подручје планира и промишља преко једног века, уз мноштво планова који остају нереализовани и стога подручје Теразијске терасе важи за једну од кључних али никада адекватно ”решених” локација Београда, и овог пута је изостала адекватна јавна расправа, анализа и приступ којим би се дугорочно и систематски приступило разрешењу ове локације. Што се тиче учешћа јавности у процесу планирања, па и самих станара који овде живе - примедбе су одбијене без задовољавајуће аргументације.

Грађани који живе на локацији Теразијске терасе су стога од Нове планске праксе, експертског ЕУ Ресурс центра, затражили стручну подршку у тумачењу важеће и раније планске документације, као и у разумевању правних и процедуралних аспеката експропријације која следи након усвајања плана. Посебан акценат стављен је на оснаживање грађана да формулишу аргументоване предлоге и препоруке за даљи развој Терезијске терасе, као и да се припреме за активно заговарање ове теме према државним и локалним институцијама, стручној јавности и медијима. Менторство је било засновано на анализи конкретних докумената, структурисаним питањима и одговорима и дефинисању наредних корака.

Током менторског рада указано је на низ кључних процедуралних и урбанистичких проблема који доводе у питање квалитет и оправданост предложеног решења. Посебно је истакнуто да стамбене заједнице и власници непокретности у обухвату плана нису били адекватно и директно обавештени о изради планског документа, иако се ради о простору са великом густином становања и значајним бројем погођених грађана. Додатну забринутост изазива начин рада Комисије за планове, укључујући организацију електронских седница у моментима када такав формат није био усклађен са важећим прописима, што отвара питање транспарентности и правне валидности донетих одлука.

Са урбанистичког становишта, посебно је проблематизован концепт такозване „зелене Терезијске терасе“, који потиче из послератног периода и деценијама није реализован због изузетно високих трошкова и техничке сложености. У међувремену, изградњом комплекса „Београд на води“ трајно су промењени просторни и функционални услови, због чега је доведена у питање смисленост инсистирања на решењу које више не одговара стварном контексту. Додатно, указано је на високе и недовољно анализиране трошкове експропријације, дугогодишње блокирање развоја и одржавања постојећих објеката, као и на озбиљне геотехничке ризике, укључујући могућност активирања клизишта услед рушења постојећих блокова и захтевних интервенција на терену.

Као одговор на ове проблеме, формулисане су препоруке које иду у правцу одговорнијег и реалистичнијег планирања: да се простор Терезијске терасе изузме из обухвата плана „Београд на води“ и сагледа као засебна и изузетно осетљива градска целина; да се пре било каквих даљих интервенција изради свеобухватна економска анализа трошкова и користи, укључујући реалне трошкове експропријације и стабилизације терена; да се размотре алтернативне локације за формирање јавних зелених површина у ширем центру града, и да се будући развој Терезијске терасе разматра кроз План детаљне регулације у отвореном, транспарентном и инклузивном поступку, уз стварно и благовремено укључивање грађана, надлежних институција и стручњака различитих профила.