Случај блока 39 и егзодус високог образовања из Новог Београда

Током јануара 2026. године на јавном увиду је план детаљне регулације за блок 39 на Новом Београду, на основу кога се овај блок који је од постања Новог Београда намењен високом образовању, пренамењује у комплекс Министарства унутрашњих послова. Једини објекат икад изграђен у блоку 39, Факултет драмских уметности, би у случају реализације предложеног плана био дословно ограђен заштитном оградом МУП-а, симболички и реално опкољен са свих страна које нису ка Булевару уметности.

Шта ће се тачно налазити унутар комплекса од 10,2 хектара у коме је процењено да ће се изградити објекти од 180 хиљада квадрата и до 50 м висине за 4600 корисника – не зна се. Једино се експлицитно зна да може и хелидром (ако неко помисли да баш то не може), све друго је “административни и оперативни центар са пратећим садржајима” (у односу центар:садржаји = 2:1).

Такође је јасно да постојеће високе вегетације у блоку више неће бити. Наиме, иако у плану стоји реченица да се постојеће вредно зеленило чува, дата је могућност да се 85% комплекса избетонира као кров подземне гараже. Услове за то је првобитно издало ЈКП Зеленило, са образложењем да је тако већ прописано у урбанистичким плановима за Београд, што је (нећете веровати!) – лаж, да би их потом изменило. Али потпуно произвољни услов да само 15% зеленила мора на природном тлу је остао.

Још једна ствар која је јасна, додуше вероватно само урбанистима, је да “пратећи садржаји” подразумевају и становање. А с обзиром на то да сви знамо трендове у стамбеној изградњи, објекти од 50 м висине су више него “скромне” стамбене куле.

***

Први свеобухватни урбанистички план којим се дефинитивно утврдила блоковска матрица и основни параметри изградње новог града на левој обали Саве био је Регулациони план Новог Београда, из 1962. године. Овим планом, трансверзала коју чине блокови 11а, 31, 32 и 39, паралелна са централном осом Новог Београда (потез СИВ – железничка станица), намењена је за изградњу јавних објеката градског значаја, између осталог и објеката високошколства. С обзиром на то да је Студентски град већ био изграђен у непосредној близини, а да је цео Нови Београд планиран са три рејонска центра и 36 стамбених заједница за укупно 240 хиљада становника, позиционирањем универзитетског центра у средишњем делу тог града, тадашња држава је потврдила да се залаже за образовање као примарни јавни интерес.

Десет година касније, кроз израду Генералног урбанистичког плана (ГУП) Београда из 1972. године, у складу са потребама Београдског Универзитета и Универзитета уметности, за изградњу недостајућих капацитета дефинисане су три конкретне локације на Новом Београду и то: Електротехничког факултета у блоку 32, Природноматематичког факултета и Факултета народне одбране у блоку 67 и Универзитета уметности у блоку 39.

Десетак година касније, у изменама и допунама ГУП-а из 1985. године, након резимеа свих изграђених објеката факултета у претходном периоду (Филозофског, Саобраћајног, Економског, Драмских уметности…), закључује се да је остварени просторни стандард којим располажу факултети (4,5 м2/студенту) још увек на незадовољавајућем нивоу, далеко испод европског просека (од 14-18 м2/ст, са којим смо се мерили). Са друге стране, оцењује се и да су друштвено-економске околности такве да ће бити неопходно рационализовати постављене циљеве, па се у циљу рационалнијег коришћења простора сугерише обједињавање више мањих факултета и њихових пратећих функција. И поред тога, сва три блока на Новом Београду су потврђена као конкретне локације за развој оба београдска универзитета.

Важно је рећи да су и поменути Регулациони план Новог Београда 1962 и ГУП 1972 (с изменама 1985) планови који дефинишу опште параметре и смернице, попут намене и капацитета изградње у блоковима, и да се на основу њих није могло ништа директно градити. За пројектовање и изградњу била је потребна претходна израда тадашњих детаљних урбанистичких планова (еквивалент садашњим плановима детаљне регулације). У складу са рационализацијом коју је промовисао ГУП из 1985, крајем осамдесетих и током деведесетих година, многи блокови на Новом Београду су изгубили своје високо постављене урбане стандарде, односно просторе првобитно планиране за јавне намене, кроз израду детаљних урбанистичких планова.

Од блокова намењених високом образовању, први је нападнут блок 32, изузимањем дела уз данашњи булевар Зорана Ђинђића за комплекс Српске православне цркве и потом изградњом Храма Св. Димитрија (1998-2001). Остатак блока је регулационим планом из 2000. године испланиран за стамбене објекте, чиме је ЕТФ први остао без (ове) локације. Ново планско решење је током двехиљадитих делимично реализовано у склопу организоване изградње станова за запослене на Београдском Универзитету, СПЦ је недавно допринела блоку 32 изградњом луксузних станова на својој парцели, а остатак блока је и даље нереализован.

За блок 67 је још 1979. урађен детаљни урбанистички план, у складу са поставком новобеоградске полицентричне организације из ГУП-а 1972. (дакле пре “рационализације” осамдесетих). У блоку је планиран Природно математички факултет, општи градски центар и јавне гараже. С обзиром на то да ништа од тога није било ни близу реализације, почетком двехиљадитих се половина блока 67 детаљно разрађује за комерцијалне и стамбене намене, док друга половина, уз Омладинских бригада, остаје начелно намењена за објекте образовања, науке и спорта, али без конкретног урбанистичког решења. Нажалост, кроз израду Генералног плана (ГП) Београда из 2003. године, првог након промене друштвено-политичког система, у блоку остаје само локација спорта. Утешно је било то што је суседни блок 67а остао намењен за високо образовање.

Непосредно након израде ГП Београда из 2003, Урбанистички завод Београда израђује Просторно програмску анализу мреже објеката Београдског универзитета и Универзитета уметности у Београду, након што је потписивањем Болоњске конвенције годину дана раније започета реформа високог школства. Пошто београдски универзитети са својим пратећим установама (институтима, библиотекама, домовима, итд.) користе велики број локација расутих по целом граду, које у многим случајевима по својим капацитетима не задовољавају потребе, циљ студије је био да се истраже могућности формирања функционалније мреже објеката – као улазни податак за израду новог урбанистичког плана који би се бавио искључиво просторним потребама два универзитета.

Али, авај. Због организовања Универзијаде у Београду 2009, процењено је да нема боље локације за изградњу станова за смештај спортиста од блока 67, па је кроз израду урбанистичког пројекта цео блок пренамењен у становање са пратећим садржајима. Станови су, наравно, по завршетку такмичења продати, у блоку је изграђен и Делта сити, а предвиђена основна школа ни данас није реализована. Планирана локација за спортски комплекс је пребачена на крај града, у Др Ивана Рибара, а недуго затим (кроз измене ГП Београда из 2009) и високо образовање из блока 67а, и то због изградње стамбено-комерцијалног Блока А и Саваде (а шта друго?).

Након ових пренамена, од планираног високог образовања на Новом Београду остала је тек малецна локација у блоку 67а, поред Руске школе (на којој “рационално” треба да се спакују Факултет безбедности, Географски и Биолошки факултет) и, до недавно, блок 39.

***

Почетком шездесетих година XX века, на захтев Уметничке академије, урађен је детаљни урбанистички план блока 39 и спроведен архитектонски конкурс, да би се утврдила просторна композиција блока и решење свих објеката. На основу првонаграђеног решења архитеката Александра Стјепановића и Божидара Јанковића, почетком седамдесетих година реализован је већи део Факултета драмских уметности, након чега се са даљом изградњом стало. После више покушаја да се настави реализација награђеног решења, три деценије касније је закључено да оно више не одговара потребама Универзитета уметности, па је почетком двехиљадитих започета израда новог урбанистичког плана у сарадњи са арх. Стјепановићем.

Али, гле чуда. Израда плана је обустављена 2009. године, са образложењем да (наводно) није било могуће ускладити потребе различитих факултета Универзитета уметности. Одлуком Владе Србије из 2010, (зашто нам је ово познато?) блок 39 се опредељује за садржаје науке, културе, уметности и комплементарних функција. Доноси се одлука о изградњи Центра за промоцију науке (ЦПН) и расписује међународни архитектонски конкурс (за ЦПН, али, као, и за високошколске установе у блоку), да би се потом, на основу првонаграђеног решења, израдио урбанистички пројекат само за део блока за изградњу ЦПН, научног института и Нано центра. Остатак блока, за факултете (више се не зна тачно ни за које), остаје и без плана и без урбанистичког пројекта. Међутим, после помпезно најављиваног почетка изградње, до реализације објекта ЦПН никада није дошло.

Јер нова политичка опција на челу државе и града од 2012. има другачије приоритете.

Прва идеја за блок 39 јавила се током јавног увида у План генералне регулације Београда (ПГР) 2015. године, када је Републичка дирекција за имовину РС уложила примедбу на план са захтевом да се блок пренамени у стамбено комерцијалне сврхе. Градска комисија за планове је ово одбила (!), ваљда због превише очигледне баналности захтева. У недостатку боље идеје, блок 39 тако остаје намењен високом школству на нивоу генералних урбанистичких решења за Београд и у наредном периоду.

Али онда, напокон се кристалише та генијална замисао – блок ћемо дати Министарству унутрашњих послова да у њему гради шта год хоће, закључила је Влада РС. Концепт оваквог решења је изложен на рани јавни увид 2020, а као могућа компензација је 2023. године одређена једна тешко приступачна парцелица у близини КБЦ Бежанијска коса, поврх Лаудоновог шанца, за неки будући факултет (површине 2,5 ха, у односу на 10,2 изгубљена хектара у блоку 39). Идеја се потом крчкала иза кулиса наредних 5, 6 година и – воила! План детаљне регулације за комплекс МУП-а у блоку 39 је на јавном увиду, након чега ће га усвојити Скупштина града Београда. Цео план се ослања на некакав закључак Владе РС, није утемељен у београдским урбанистичким плановима, нити у било каквој смисленој стручној анализи, није утемељен чак ни у условима Министарства образовања, о универтизетима да не причамо.

***

Чишћење центра Новог Београда од јавних функција високог образовања, тенденција која је најновијим концептом ГУП-а из 2021. године “стручно” названа децентрализација и на тај начин промовисана као пожељна и у будућности, није нова ствар. Гледајући урбану историју Београда након Другог светског рата, све до почетка осамдесетих година прошлог века, високо образовање као јавни интерес грађана има изузетан третман у кључним београдским плановима, иако нешто слабији у реализацији. Ипак, на Новом Београду ни један факултет осим Факултета драмских уметности у блоку 39 није изграђен, па се од планираних локација у периоду рационализације високо постављених циљева након 1985, а потом и потпуне тржишне експлоатације грађевинског земљишта у новом веку, постепено одустајало.

У тој ерозији циљева, јавног интереса и смислене просторне политике развоја високог образовања, урбанистички планови су служили само као покриће одлукама које су различите политичке гарнитуре ад хоц доносиле, никако као прави инструменти планирања. Уместо факултета, градиле су се цркве, станови, тржни центри и пословни простори, а сутра можда и неке друге јавне функције, којима ту није место али које су тренутно политички више фаворизоване у друштву. Видећемо.

Напомена: осим наведених планова, историјских и оних који су и данас на снази, и елабората који су изложени на јавни увид, у истраживању су коришћени и подаци из монографије “70 година Урбанистичког завода Београда”, конкретно Књига 2: Планови.