Експертски ЕУ Ресурс центар помогао грађанима Теразијске терасе у тумачењу плана на јавном увиду

Експертски ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво пружио је менторску и стручну подршку грађанима, становницима простора Теразијске терасе, у тумачењу Нацрта плана детаљне регулације тунелске везе Савске и Дунавске падине, од Улице Карађорђеве до Улице митрополита Петра, који је био на јавном увиду од 19. јануара до 3. марта 2026. године.

У оквиру те подршке припремљене су примедбе на планско решење којим је, поред трасе будућег тунела, обухваћен и део једног од најважнијих, али деценијама запостављених јавних простора у центру Београда, Теразијске терасе. У примедбама се указује да овај простор не може бити третиран као споредни део инфраструктурног пројекта, као кров тунела, нити као урбанистички остатак подељен између више планова, већ као јединствен јавни простор од изузетног значаја за град.

Теразијска тераса је Планом генералне регулације Београда била планирана као површина јавне намене, парк, који се простире кроз четири урбана блока, од Теразија до Карађорђеве улице, укључујући и два постојећа парка. Међутим, каснијим планским процедурама овај простор је подељен између различитих докумената, различитих режима спровођења и различитих урбанистичких тумачења, чиме је, према примедбама, изгубљена основна логика целовитог планирања.

Због тога се као први захтев истиче да се за Теразијску терасу изради јединствен и посебан план детаљне регулације, уместо да се њени делови решавају кроз план тунелске везе, планове везане за Београд на води или друге парцијалне документе. У примедбама се наглашава да Теразијска тераса није ни „на води”, ни само техничка површина изнад тунела, већ један од кључних јавних простора историјског центра Београда.

Посебно је наглашено да се урбанистичко решење за овај простор не сме доносити без претходне социо-економске студије и студије оправданости, односно изводљивости. На Теразијској тераси се, како се наводи, сусрећу јавни интерес града и Београђана, приватни интереси становника који ту живе, као и интереси различитих инвеститорских и инфраструктурних пројеката. Управо зато је неопходно да се пре било каквог коначног решења истраже последице по локалну заједницу, становање, мале привреднике, имовинско-правне односе, саобраћајне и пешачке токове, зеленило, микроклиму, безбедност, геологију терена и трошкове које би град или држава преузели.

Једна од централних примедби односи се на недовољно укључивање грађана који живе на простору Теразијске терасе. У документу се указује да је реч о стамбеним блоковима са густом постојећом изградњом, десетинама парцела и стотинама станова, због чега би надлежни органи морали директно да обавесте и укључе станаре и стамбене заједнице у процес планирања. Посебно је спорно то што се планско решење непосредно тиче њиховог живота, становања, имовине и безбедности, а да је формални законски минимум јавног увида недовољан за овако сложен и осетљив простор.

У примедбама се зато тражи отворен и инклузиван поступак планирања, у који би били укључени локална заједница, надлежне институције за заштиту наслеђа и животне средине, стручњаци различитих профила и сви заинтересовани грађани. За простор оваквог значаја, како се истиче, није довољно само испунити законску процедуру, већ је потребно створити стварни процес сарадње, у коме би јавни интерес био јасно дефинисан и заштићен.

Посебна пажња посвећена је питању парка Теразијске терасе. У примедбама се наводи да су услови за уређење јавних зелених површина неусаглашени, недоследни и непотпуни, као и да није довољно јасно прописан проценат зелених површина у директном контакту са тлом. Због тога се тражи да план пропише квалитетне, јасне и обавезујуће услове за уређење свих сегмената парка.

За цео потез Теразијске терасе предложено је и расписивање архитектонско-урбанистичког конкурса, али тек након што се претходно утврде реални услови, израде неопходне студије и спроведе квалитетан процес учешћа јавности. Подсећа се да је за овај простор током деценија рађено више конкурса и идејних решења, али да ниједно није реализовано, не зато што је конкурс лош инструмент, већ зато што су задаци често били неутемељени, нереални или неспроводиви.

Једно од најважнијих питања односи се на безбедност постојећих објеката и становника током изградње и касније експлоатације тунела. У примедбама се тражи да се у смерницама за спровођење плана јасно пропише да изградња тунела не може почети пре завршетка процеса експропријације, рушења или неопходног санирања и стабилизације свих постојећих објеката на потезу и у окружењу Теразијске терасе. Такође се захтева израда све техничке документације која доказује да ће објекти бити стабилни и безбедни од почетка радова до пуштања тунела у употребу.

Посебно је критиковано решење контролно-командног центра у блоку 51, за који се у примедбама наводи да нема одговарајући плански основ и да је неприхватљиво да се у сред простора планираног као парк предвиди комунална површина са објектом, паркинзима и оградом. Уместо тога, предлаже се да се технички захтеви везани за безбедност тунела темељно анализирају, да се све што је могуће смести подземно или ван простора Теразијске терасе, а да се за евентуалне неопходне садржаје израде варијантна решења и њихова јасна стручна евалуација.

Указано је и на потребу прибављања услова Министарства заштите животне средине за део трасе тунела који пролази испод Ботаничке баште „Јевремовац”, као природног и културног добра. У примедбама се наводи да такви услови нису видљиви у документационој основи, иако је реч о простору који захтева посебну пажњу и заштиту.

Подршка Експертског ЕУ Ресурс центра у овом случају показује колико је грађанима неопходна стручна помоћ у разумевању сложених урбанистичких докумената. Планови који се излажу на јавни увид често су технички обимни, правно сложени и тешко разумљиви људима чији животни простор директно мењају. Управо зато је тумачење планова, припрема примедби и превођење стручног језика у јасне захтеве јавности важан део борбе за право грађана да учествују у одлукама о простору у ком живе.

Случај Теразијске терасе зато није само питање једног плана и једног тунела. То је питање начина на који Београд планира своје најважније јавне просторе, односа према становницима који у тим просторима живе и способности институција да јавни интерес ставе испред парцијалних, техничких или инвеститорских решења.