Авала и Космај између заштите предела и неконтролисане изградње

Експертски ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво пружио је менторску и стручну подршку организацији „Активне жене за боље друштво” и активистима из различитих грађанских иницијатива у анализи Нацрта Просторног плана подручја посебне намене предела изузетних одлика Авала и Космај.

Менторски рад, који су водиле Ана Граовац и Љубица Славковић, био је усмерен на разумевање стварног домета овог планског документа, његове улоге у постојећем систему планова и могућности да утиче на заштиту простора, управљање развојем и заустављање негативних трендова, као што су неконтролисана изградња, притисци туризма и деградација предела.

У фокусу менторства било је питање шта овај план заиста може да промени. Разматрано је како се Нацрт плана уклапа у већ постојећи плански оквир, од Генералног урбанистичког плана и Плана генералне регулације Београда, до планова општина и постојећих просторних планова подручја посебне намене. Посебно је анализирано да ли предложени документ непосредно мења постојећа планска решења или пре свега поставља оквир за будуће планове нижег реда, могуће пројекте за директно спровођење и накнадне корекције важеће планске документације.

Управо у томе је препознат један од главних изазова. Уколико план остаје на нивоу општих принципа, без јасних механизама спровођења, његов утицај на простор може бити ограничен. Због тога је током менторства посебна пажња посвећена томе како се прокламовани еколошки модел развоја може превести у конкретне и обавезујуће критеријуме, студије, правила грађења и смернице за израду планова нижег реда.

Циљ менторства био је да учесници разумеју сложеност и ограничења оваквог планског документа, али и да своје примедбе формулишу прецизно, стратешки и конструктивно. Уместо да се задрже само на општим ставовима о заштити природе, акценат је стављен на питање шта у самом плану мора бити јасније прописано да би заштита Авала и Космаја била стварно спроводива.

Зато су као кључне тачке интервенције препознате потреба за јасно дефинисаним студијским основама, од мултидисциплинарних анализа, социо-економских студија и студија туризма и мобилности, до анализа шума, пољопривредног земљишта, биодиверзитета и културног предела. Посебно је наглашена потреба да се правила грађења ускладе са еколошким моделом развоја, да се јасније одреде пројекти који би могли непосредно да се спроводе и да се постојећа планска решења обавезно преиспитају и коригују тамо где су у супротности са циљевима заштите.

Менторству су присуствовали активисти са различитим искуствима и интересовањима, што је омогућило да се простор Авала и Космаја сагледа из више углова. Разговарало се о заштити природе и биодиверзитета, управљању отпадом, притисцима туризма, инфраструктури, потенцијалним рударским активностима, очувању културног предела и положају локалних заједница.

Резултат менторског рада је свеобухватан и тематски разуђен сет примедби на Нацрт плана, који повезује различите перспективе учесника у један заједнички документ. Уместо низа одвојених реакција, припремљене су примедбе које имају јасну структуру, аргументацију и заједнички циљ, да се плански оквир унапреди тако да заштита простора не остане само декларативна.

Нова планска пракса је у том процесу допринела пре свега урбанистичким углом, усмереним на механизме спровођења плана. То је подразумевало формулисање предлога који се односе на смернице за планове нижег реда, обавезне студије и анализе, правила грађења, систем непосредног спровођења и потребу за евалуацијом постојећих планских решења.

На тај начин, менторство није било само помоћ у читању једног сложеног планског документа, већ подршка грађанским иницијативама да у поступку јавног увида наступе аргументовано, повезано и са јасним предлозима. Случај Авала и Космаја показује колико је важно да јавност разуме планове који уређују простор од великог природног, културног и развојног значаја, али и да има стручну подршку да своје захтеве претвори у примедбе које могу имати стварни утицај на планску документацију.

Заштита Авала и Космаја зато није само питање једног просторног плана. То је питање начина на који се вредни предели чувају од неконтролисане изградње, деградације и парцијалних интереса, колико се локалне заједнице питају о простору у ком живе и да ли планови заиста служе јавном интересу или само накнадно описују процесе који су се већ догодили на терену.