Батајници су потребне школе, вртићи, зеленило и јавни садржаји

Експертски ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво пружио је менторску и стручну подршку неформалној групи грађана Батајнице у анализи Нацрта измена и допуна Плана детаљне регулације насеља Батајница, који је 2025. године био на јавном увиду.

Менторски рад био је усмерен на питање шта се у једном великом урбаном блоку у центру Батајнице заиста планира, а шта том насељу недостаје. План, чију израду финансира приватни инвеститор, обухвата простор у ком су предложене претежно стамбено-комерцијалне намене. Управо зато је у оквиру менторства анализирано да ли у том блоку има простора и основа да се планирају и јавни садржаји, неопходни за свакодневни живот становника.

Полазиште анализе било је једноставно питање, ако се у Батајници планира значајно повећање броја становника и изграђених капацитета, где су онда вртићи, школе, здравствена заштита, култура, спорт, социјална заштита и јавне зелене површине?

Да би се на то питање одговорило, анализирани су Нацрт измена и допуна ПДР насеља Батајница, основни ПДР насеља Батајница из 2016. године, ПДР насеља Шангај, као и планови вишег реда, Генерални урбанистички план Београда, План генералне регулације грађевинског подручја Београда и План генералне регулације система зелених површина Београда.

Подаци показују да се у Батајници већ основним планом предвиђа увећање укупних капацитета изградње за више од 75 одсто. У самом предметном блоку, међутим, предвиђено је далеко интензивније повећање. У постојећем стању у блоку има око 24.400 квадратних метара бруто развијене грађевинске површине становања, док се Нацртом измена и допуна планира око 148.000 квадратних метара становања, односно шест пута више него данас. Укупни планирани капацитети изградње у блоку износе око 203.000 квадратних метара, што је чак 8,3 пута више у односу на постојеће стање.

Сличан однос види се и у процени броја становника. Док у предметном блоку данас живи око 591 становник, Нацртом измена и допуна ПДР-а планирају се капацитети за око 5.365 становника. То значи да се у једном блоку планира готово девет пута више становника него што их данас ту живи.

Овакво повећање не може се посматрати само као питање изградње станова и локала. Оно неминовно отвара питање јавних служби, инфраструктуре и квалитета живота. Ако се у централном блоку Батајнице планира тако велики раст, онда тај простор више није само зона стамбене изградње, већ потенцијално проширење центра насеља, у ком би морали да се нађу и садржаји од заједничког значаја.

Анализа је показала да су јавне намене у Батајници већ сада недовољно развијене. У постојећем стању јавне површине заузимају свега око три одсто површине блокова, без саобраћајних и инфраструктурних површина, док је укупна бруто површина јавних садржаја тек око 1,1 одсто укупних изграђених капацитета у насељу. То је далеко испод стандарда који би насеље ове величине и значаја морало да има.

Посебно је анализирано шта недостаје у односу на планирани број становника. Када је реч о предшколским установама, шест планираних вртића није довољно за будуће потребе Батајнице, па је потребно планирати бар још један до два. Једна локација за вртић већ је предвиђена управо у предметном блоку и зато је важно да она буде сачувана и планирана у складу са прописаним нормативима.

Код основних школа постојећи и планирани капацитети могу се сматрати довољним, уз чињеницу да се Основна школа „Бранко Радичевић” налази у суседном блоку. Међутим, када је реч о средњим школама, анализа показује да једна планирана средња школа у Батајници и једна у Шангају нису довољне, па би било потребно планирати још један такав објекат.

Недовољни су и капацитети примарне здравствене заштите. За планирани број становника Батајнице потребно је знатно више простора него што је предвиђено постојећим и планираним решењима. Зато је као један од важних предлога препозната могућност да се у предметном блоку планира још један објекат здравствене заштите.

Сличан проблем постоји и у области социјалне заштите, културе, спорта и рекреације. У Батајници су садржаји социјалне заштите сведени на минимум, док су културни садржаји недовољни за насеље планиране величине. Постојећи дом културе и планирани садржаји у Шангају не достижу стандарде који би омогућили квалитетан културни живот у насељу. Зато би било оправдано планирати још један мултифункционални објекат културе.

Када је реч о спорту и рекреацији, планирани комплекси су далеко испод прописаних стандарда. За Батајницу је, према нормативима, потребно знатно више спортско-рекреативних површина него што је предвиђено. Управо ови садржаји могли би да имају важну улогу у предметном блоку, јер спортски комплекси могу да обухвате и пратеће јавне и комерцијалне садржаје у функцији насеља.

Јавне зелене површине су још једно кључно питање. Иако се планом предвиђа повећање зелених површина у Батајници, велики део тих површина чине заштитни појасеви, а не паркови унутар урбаног ткива насеља. Уколико се Батајница посматра као зона урбане трансформације, због значајног повећања изграђених капацитета, потребно је планирати још јавних зелених површина. На нивоу самог предметног блока, у ком се планира више од пет хиљада становника, било би оправдано планирати и значајан парк.

Резултат менторства је израда свеобухватне Анализе планираних јавних садржаја у насељу Батајница, коју је Нова планска пракса припремила као стручну основу за аргументацију и оснаживање неформалне групе грађана. Анализа треба да помогне грађанима да своје ставове на јавној седници Комисије за планове Скупштине града Београда заступају јасно, аргументовано и у јавном интересу.

Најважнији закључак анализе је да се у предметном блоку, поред предшколске установе, морају разматрати и јавни садржаји спорта и рекреације, примарне здравствене заштите, културе, социјалне заштите и јавне зелене површине. Алтернативно, као могућност се може разматрати и средња школа. Шта ће од тога бити планирано, не би смело да зависи само од интереса инвеститора, већ од договора са становницима и локалном заједницом.

Менторство је тиме помогло да грађани своје интересе не артикулишу само као приватне примедбе на изградњу у комшилуку, већ као захтев за јавним садржајима који су потребни целој Батајници. То је важан помак, јер показује да учешће грађана у планирању не мора да буде сведено на отпор, већ може да постане аргументован предлог за боље, праведније и функционалније насеље.

Случај Батајнице зато отвара шире питање начина на који се планирају приградска насеља Београда. Ако се у њима дозвољава вишеструко повећање становања, без истовременог планирања школа, вртића, здравствених, културних, спортских и зелених површина, онда се не планира град, већ само квадратни метри. А Батајници, као и сваком другом насељу, нису потребни само нови станови, већ услови за свакодневни живот.