Индустријски парк на највреднијем пољопривредном земљишту

Експертски ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво пружио је менторску и стручну подршку Центру за развој Поморавља у анализи Нацрта измена и допуна Плана детаљне регулације „Индустријски парк Добрићево” у општини Ћуприја.

Менторски рад, који је водила Ана Граовац, био је усмерен на анализу планског решења којим се предвиђа проширење индустријске зоне на најквалитетније пољопривредно земљиште. Посебно су разматрани усклађеност плана са Законом о планирању и изградњи, Законом о пољопривредном земљишту и Просторним планом општине Ћуприја, као и могуће просторне, еколошке, инфраструктурне и друштвене последице овако великог захвата.

Прво и основно питање које је отворено јесте заштита пољопривредног земљишта. Земљиште I и II класе, у складу са Законом о пољопривредном земљишту, представља један од највреднијих ресурса Србије, због чега је његова конверзија у друге намене законом ограничена. И Просторни план општине Ћуприја полази од заштите пољопривредног земљишта и предвиђа да се његова намена може мењати само изузетно и ограничено.

Управо зато је спорно што се кроз план детаљне регулације предвиђа индустријска зона огромних размера, и то на простору највреднијег земљишта. Основни ПДР „Индустријски парк Добрићево” израђен је 2019. године, а његове измене и допуне, које су биле предмет анализе, предвиђају додатна проширења грађевинског подручја за више од 100 хектара.

Према достављеном материјалу, у укупном обухвату измена и допуна од 376 хектара планира се око 12 милиона квадратних метара производних капацитета и више од милион квадратних метара стамбених и спортских капацитета. Само новопланирана стамбена зона од 756.000 квадратних метара бруто развијене грађевинске површине могла би да значи изградњу око 9.500 станова, односно простор за приближно 25.000 становника. Поређења ради, према Попису из 2022. године, цела административна територија општине Ћуприја имала је 25.325 становника.

Ове размере показују да се не ради о обичном плану детаљне регулације, нити о мањем проширењу постојеће радне зоне. Реч је о просторној трансформацији која би по обиму могла да промени карактер читаве општине, њен однос према земљишту, инфраструктури, становништву, јавним финансијама и животној средини.

Због тога је током менторства посебно наглашено да план оваквих размера не може бити заснован само на одлуци Владе или инвеститорској иницијативи. За тако велики захват неопходна је стратешка основа која би проверила еколошку, социјалну, економску и инфраструктурну одрживост решења. То подразумева израду свеобухватних студија, од социо-економске анализе и процене јавних улагања у инфраструктурно опремање, до стратешке процене утицаја на животну средину, саобраћајне и инфраструктурне студије, карте бонитета пољопривредног земљишта и процене стварне искоришћености постојећег грађевинског подручја.

Посебно је важно питање односа плана према Просторном плану општине Ћуприја. У примедбама је указано да планско решење мора бити усклађено са важећом документацијом вишег реда, што значи да се морају поштовати прописани параметри, намене, степен заузетости, индекс изграђености, спратност и минимални проценат зеленила у директном контакту са тлом. Уколико се планира стамбено насеље ван радне зоне, оно мора бити опремљено и одговарајућом јавном и социјалном инфраструктуром, у складу са законима, подзаконским актима и Просторним планом општине.

Једна од кључних критика односи се на мешање производних, стамбених, спортских и рекреативних садржаја без јасног планског и стручног основа. У примедбама се указује да становање није дозвољено као компатибилна намена у производним зонама, као и да се у плану мора јасно приказати подела земљишта на површине јавне и остале намене, са прецизним билансом површина. Намене морају бити дефинисане као основне и компатибилне, без нејасних категорија које отварају простор за произвољна тумачења.

Проблем није само у формалном неусклађивању са плановима и законима, већ и у начину на који се јавни интерес потискује из процеса планирања. План оваквог обима морао би да покаже шта доноси локалној заједници, колико кошта опремање инфраструктуром, какве последице има по становништво, да ли подразумева велике демографске промене, како утиче на водне ресурсе, саобраћај, животну средину и пољопривреду, као и да ли је уопште оправдано уништавати најквалитетније земљиште ради овакве индустријско-стамбене зоне.

У примедбама је отворено и питање транспарентности. Пошто је планирање јавна делатност, јавности би морала бити доступна сва документација која се односи на међудржавне уговоре, мастер план привредног комплекса и студије на којима је засновано планско решење. Без тих докумената није могуће озбиљно разговарати о оправданости, последицама и стварним циљевима оваквог плана.

Резултат менторског рада је свеобухватан и стручно аргументован сет примедби на Нацрт измена и допуна ПДР „Индустријски парк Добрићево”. Примедбе су обухватиле питања заштите најквалитетнијег пољопривредног земљишта, прекомерних капацитета планиране изградње, неусклађености са Просторним планом општине Ћуприја, изостанка неопходних студија и анализа, као и нетранспарентности планског процеса.

Током менторства учесници су ојачали своје капацитете да планску документацију читају кроз повезивање закона, планских параметара, инфраструктурних ограничења и дугорочних последица по локалну заједницу. Посебно важан резултат био је прелазак са интуитивног неслагања са планом на формулисање системских, аргументованих примедби заснованих на правилима струке, планским стандардима и принципима одрживости.

Случај Добрићева зато није само питање једног индустријског парка. То је питање да ли се највредније пољопривредно земљиште може третирати као празан простор за мегаломанске инвеститорске планове, да ли одлуке о огромним просторним трансформацијама могу да се доносе без стратешких анализа и да ли се локална заједница пита о будућности простора у ком живи.

Ако се планом ове размере, на најквалитетнијем земљишту, без јасне стратешке основе, планирају милиони квадратних метара индустријских, стамбених и других капацитета, онда се не планира одрживи развој Ћуприје. Планира се потпуно нова просторна реалност, са последицама које далеко превазилазе границе једног плана детаљне регулације.